MEDITACIJA for Dummies

MEDITACIJA for Dummies

Blog Article

94. Boginje II: Atena, Afrodita Atena je svakako najznačajnija grčka boginja posle listed here. Njeno se ime nije moglo objasniti preko grčkog jezika. Što se tiče njenog porekla, dosta je ubedljiva Nilsonova pretpostavka koju prihvata većina naučnika: Atena je bila Gospodarica palata, zaštitnica palata-utvrđenja mikenskih prinčeva; iako je ona kućna boginja, povezana sa ženskim ili muškim poslovima, njeno prisustvo u tvrđavi tokom nekog perioda rata i pljačkanja, pridavalo joj je obeležja i ugled ratoborne boginje. Ona iz Zevsove glave izlazi već odevena u svoj oklop, vitlajući kopljem uz ratni poklič. Na njen borbeni karakter ukazuju i neka od njenih imena: Promahos (Predvodnica), Stenias (Moćna) i Are ja (Ratoborna), itd. Kako to pokazuju brojne epizode Ilijade, Atena je i neumoljivi neprijatelj Areja, koga pobeđuje u čuvenoj borbi bogova iz XXI pevanja (390 i dalje).

indoevropskog zajedništva. Ali važno je utvrditi da su se a person sačuvale na dvema krajnjim tačkama širenja, u Indiji i u Irskoj. Koliko se o tome može suditi, trodelna ideologija je predstavljala povezan ali elastičan sistem, koji je na različite načine upotpunjavan mnoštvom božanskih oblika, ideja i religioznih praksi. Proučavajući odvojeno različite indoevropske religije, biće prilike da procenimo njihov broj i značaj.

tembar—oktobar) proslavljane su Velike misterije. Ceremonije su se odvijale tokom osam dana i pravo da u njima učestvuju sticali su »svi koji su imali čiste ruke« i govorili grčki, uključujući žene i robove, naravno, ako su u Agri obavili pripremne obrede u proleće. Prvoga dana praznik se odvijao u atinskom Eleusinonu, gde su prethodne večeri bili svečano preneseni sveti predmeti (hiera) iz Eleusine. Drugoga dana, svečana povorka je kretala ka moru. Svaki kandidat u pratnji svoga tutora, nosio je po jedno prase koje će oprati u talasima i žrtvovati na povratku u Atinu. Sledećeg dana, u prisustvu predstavnika atinskog naroda i drugih gradova, arhont bazileus* i njegova žena prinosili su veliku žrtvu. Petoga dana je bila kulminacija javnih ceremonija. Ogromna povorka je u zoru polazila iz Atine. Neofiti, njihovi tutori i brojni Atinjani pratili su sveštenice koje su nosile hijere. Krajem poslepodneva procesija je prelazila preko jednog mosta na Kefisu, gde su maskirani ljudi upućivali uvrede najviđenijim građanima. 4 U sumrak bi hodočasnici s upaljenim buktinjama ušli u spoljašnje dvorište hrama. Deo noći je bio posvećen igrama i pesmama u čast boginja. Sledećeg dana aspiranti su postili i prinosili žrtve, a o tajnim obredima (telete) možemo samo da pretpostavljamo.

metičke spekulacije. Naglasimo samo da je uzor ljudske androginije božanska dvopolnost i da je to shvatanje zajedničko izvesnom broju kultura. seven

razlikuju od ljudskih bića po tome što nastavljaju da delaju i posle svoje smrti. Posmrtni ostaci heroja imaju značajnu magijsko-religioznu moć. Njihovi grobovi, njihovi posmrtni ostaci, njihovi kenotafi, deluju na žive tokom dugih vekova. Na neki način moglo bi se reći da se heroji približavaju božanskoj prirodi zahvaljujući svojoj smrti: oni uživaju neograničenu postegzistenciju, koja nije ni larvalna ni čisto duhovna, nego se sastoji iz preživljavanja sui generis, budući da zavisi od ostataka, tragova ili simbola njihovih tela. U stvari, i to nasuprot opštem običaju, posmrtni ostaci heroja sahranjivani su unutar grada; bili su prihvatani čak i u svetilištima (Pelops u Zevsovom hramu u Olimpiji, Neoptolem u Apolonovom hramu u Delfima). Njihovi grobovi i kenotafi predstavljaju središte herojskog kulta: prinošenja žrtve propraćenih obrednim jadikovanjem, obredima oplakivanja, »tragičnim horovima«. (Herojima su prinošene iste žrtve kao i bogovima podzemlja, a razlikovale su se od žrtava prinošenih olimpijskim bogovima. Za Olimpljane su žrtve ubijane grla okrenutog prema nebu, a za heroje i bogove podzemlja grla oborenog prema zemlji; žrtva za Olimpljane morala je da bude bela, a za heroje i bogove podzemlja crna, a spaljivana je u celini, nijedan živi čovek nije trebalo da jede od nje; olimpski žrtvenik je bio klasičan hram, iznad zemlje, ponekad i na nekoj uzvisini, a žrtvenik heroja i bogova podzemlja nisko ognjište, podzemna pećina ili neki aditon, koji je, možda, predstavljao grob; Olimpljanima su žrtve prinošene za Sunlightčanih jutara, a herojima ili bogovima podzemlja uveče ili usred noći.

smaknu. Dete je, međutim, bilo spaseno; odgajila ga je žena nekog govedara Mitridata. 31 Kir je do mladićkih dana živeo među pastirima, ali ga je odavalo njegovo prinčevsko ponašanje, pa je njegov identitet bio otkriven. Na kraju, posle brojnih dogodovština, on je pobedio Medejce, srušio s prestola svoga dedu i osnovao carstvo Ahemenida. Mitska tema heroja koji je napušten i progonjen susreće se kod mnogih naroda. Za naše potrebe treba imati na umu sledeće motive: a) sva iskušenja kroz koja je Kir prošao, od časa kada je bio napuš10, odgovaraju inicijaciji ratničkog tipa; b) budući kralj simbolično jeste — ili postaje — sin boga Mitre (njegov ppočim se zove »Mitrin dar«); c) posle pobede nad kraljem Medejaca, Kir osniva carstvo i novu dinastiju; d) to nas navodi da kažemo kako on stvara novi svet i inauguriše novu eru, drugim recima, da ostvaruje jednu mikrokosmogoniju; e) pošto se kosmogonija obredno ponavljala povodom svake Nove godine, može se pretpostaviti da je mitsko-obredni scenario osnivanja dinastije bio uključen u ceremoniju Navroza.

zuje jednu veoma značajnu pojedinost. »Kada su na mene podigli nebo i zemlju, nisam znao ništa. Kada su nebo i zemlju razdvojili nožem, ni onda nisam znao ništa. Sada me boli desno rame, ali ja ne znam koji je to bathroom.« Ea tada traži od »starih bogova« da »otvore stara spremišta dedova i pradedova« i da donesu nož kojim su rastavili nebo i zemlju. Ulikumiju odsecaju noge, pa on tako postaje bogalj, ali se i dalje hvali kako mu je nebesko kraljevstvo dodelio njegov otac, Kumarbi. Najzad ga Tešub obara na zemlju. Ovaj mit je višestruko značajan. Pre svega, zbog određenih arhaičnih elemenata koje sadrži: Kumarbijevog samooplođenja, pošto proguta polni organ boga kojeg je oborio sa prestola; polnog sjedinjavanja božanskog bića i neke stenovite mase, što dovodi do rođenja nekog kamenog antropomorfnog čudovišta; veze između tog kamenog diva i huritskog Atlasa, Upelurija. Prva epizoda se može protumačiti kao nagoveštaj Kumarbijeve dvopolnosti, što je karakteristika prvobitnih božanstava (up., na primer, Tijamat, Zurvan). U tom slučaju je Tešub, koji neopozivo zadobija vrhovnu vlast, sin nebeskog boga (Anua) i nekog androginog božanstva. 13 Što se tiče oplođavanja stene od strane nekog nadljudskog bića, u Frigiji nalazimo analogan mit: Papas (= Zevs) oplođuje kamen po imenu Agdos, koji rađa čudovište hermafrodita po imenu Agditis. Ali bogovi uškopljuju Agditisa i tako ga pretvaraju u boginju Kibelu (Pausanija, VII, 17 : 10 — twelve).

Statuete, duge od 5 do twenty five centimetara, izvajane su u kamenu, kosti ili slonovači. Sasvim netačno nazvane su »Venerama«, a najslavnije su one iz Lespiga (Lespugue), Vilendorfa (Willendorf) (Austrija) i Losela (Laussel), (Dordonja). 29 Ipak, zahvaljujući pre svega brižljivim iskopavanjima, instruktivni j i primerci read more otkriveni su u Gagarinu i Mezini (Ukrajina). Oni potiču iz sloja naselja, pa izgleda da su u nekoj vezi sa religijom domaćeg ognjišta. U Gagarinu je, pored zidova staništa, otkriveno šest figurina izvajanih u mamutovoj kosti. One su grubo obrađene, sa abdomenom prenaglašenih proporcija, dok na glavi nisu naznačene crte lica. Primerci otkriveni u Mezini veoma su stilizovani; neki se čak mogu protumačiti kao ženski oblici svedeni na geometrijske elemente (taj idea je pronađen na više mesta srednje Evrope); drugi primerci, verovatno, predstavljaju ptice. Figurine su ukrašene raznim geometrijskim crtežima, između ostalih i svastikom. Da bi objasnio njihovu moguću religioznu funkciju, Hančar je podsetio da neka lovačka plemena iz severne Azije izrađuju male čovekolike skulpture od drveta, koje se zovu dzuli. U plemenima gde su dzuli ženskog roda, ovi »idoli« predstavljaju mitsku Pramajku od koje se pret27 28 20

egipatsko Mrry, »Voljeni«; Pinhas, Aaronov unuk, jeste P'-nhsy, »crnac«. Nije isključeno da je mladi Moj sije znao za Ehnatonovu »reformu« (oko 1375—1350), koji je kult Amona zamenio solarnim »monoteizmom« Atona. Uočena35 je i analogija između dve religije: Aton je, takođe, proglašen za »jedinog Boga«; kao Jehova, i on je lavatory »koji je stvorio sve što postoji«; najzad, značaj koji Ehnatonova »reforma« pridaje »Nauku« može se porediti sa ulogom Tore u jehovizmu. S druge strane, Mojsija nije moglo da privuče ramzesko društvo u kojem je bio odgajen, dve generacije posle ugušenja Ehnatonove »reforme«. Kosmopolitizam, religiozni sinkretizam (pogotovu između egipatskih i kanaanskih kultova), neke orgijastičke prakse (prostitucija oba pola), »kult« životinja, predstavljaju previše strahota za nekoga ko je odgajen u »religiji Otaca«.

Već više od jednog veka kritika se trudi da razdvoji »verovatne«, i utoliko »istorijske«, elemente ove biblijske priče od mase pridodatih i »mitoloških« odnosno »folklornih« naslaga.83 Podjednako su korišćeni i filološki i arheološki dokumenti koji se odnose na političku, kulturnu i religioznu istoriju Egipćana, Kanaanaca i drugih naroda Bliskog istoka. Postojala je, naime, nada da će se pomoću sličnih dokumenata osvetiiti i bliže odrediti, možda čak i rekonstruisati istorija različitih grupa Jevreja, od naseljavanja Jakova u Egiptu (XVIII—XVII vek) do zbivanja čiji odjek nalazimo u predanju Egzodusa i prodora u Kanaan, a te događaje neki autori smeštaju u XII vek.24 Vanbiblijski dokumenti su sigurno doprineli da se, bar delimično, Egzodus i osvajanje Kanaana postave u istorijski kontekst. Za izlazak iz Egipta, na primer, predloženi su sasvim precizni datumi, na osnovu obaveštenja koja se tiču vojne i političke situacije nekih faraona koji su pripadali XIX dinastiji; na osnovu rezultata iskopavanja, a pre svega na osnovu datuma uništenja nekih kanaanskih gradova, utvrđene su etape prodora u Kanaan. Međutim, jedan broj tih korelacija i hronoloških odrednica je još sporan. Mi nećemo zauzimati stav u ovoj raspravi u kojoj je vrlo malo međusobno saglasnih stručnjaka. Dovoljno je napomenuti da se, kao što smo to i očekivali, nije usoelo s utvrđivanjetn istoričnosti nekih zbivanja koja su od prvorazrednog značaia za religiju Izrailja. Što, opet, ni u kom slučaju ne dokazuje njihovu neistoričnost.

nine. Rad, tehnologija i imaginarni svetovi Kao što smo već rekli, mezolit na Bliskom istoku, pogotovu u Palestini, predstavlja stvaralačku epohu, zadržavajući pri tom svoj prelazni karakter između dve vrste civilizacija, od kojih je jedna lovačka i sakupljačka, a druga zasnovana na kulturi žitarica. Izgleda da su se lovci u Palestini, u vreme mlađeg paleolita, u dugim vremenskim periodima nastanjivali u pećinama. Ali za život u stalnom prebivalištu pre svega su se odlučivali nosioci natufijanske 9 kulture. Oni su živeli u pećinama, ali i u naseljima na otvorenom prostoru (kao u Einanu, gde je otkopan zaselak kružnih koliba sa ognjištima). Natufijanci su već otkrili značaj prehranjivan ja divljim žitaricama, koje su želi kamenim srpovima, i čije su zrnevlje maljem drobili u stupi.

86. Posledice prvobitnog žrtvovanja Ukratko, Prometej je, daleko od toga da bude dobročinitelj čovečanstva, odgovoran za njegov sadašnji pad. On je u Mekoni izazvao konačni raskol između bogova i ljudi. Potom je razbesneo Zevsa ukravši vatru i time izazvao dolazak Pandore, što znači pojavljivanje žena pa prema tome i širenje svih vrsta briga, muka i nevolja. Po Hesiodu, mit o Prometeju objašnjava provalu »zla« u svet; u krajnjoj liniji »zlo« predstavlja Zevsovu osvetu.19 Ali ova pesimistička vizija istorije čovečanstva, osuđenog zbog »lulcavštine« jednog titana, ne nameće se kao nešto konačno. Za Eshila, koji umesto mita o prvobitnom zlatnom dobu uvodi temu progresa, Prometej je najveći heroj koji donosi civilizaciju.

Indrina borba poslužila je kao uzor za borbe koje su Arijci morali voditi protiv dasjua (koji su se takođe zvali i vritani). »Onaj koji pobeđuje u nekoj borbi, taj uistinu ubija Vritru« (Maitrajani-Samhita, II, I, three). Borba između Indre i Vritre je u staro doba verovatno predstavljala mitsko-obredni circumstance praznovanja Nove godine, koje je obezbeđivalo obnavljanje sveta.38 Taj lavatory je istovremeno i neumorni pobednik, demijurg, i epifanija orgijastičkih sila i univerzalne plodnosti, zato što žestina stvara, uvećava i obnavlja život. Ali indijska misao će ovaj mit vrlo rano upotrebiti kao prikaz božanskog dvojedinstva i, prema tome, kao primer hermeneutike koja teži da razotkrije konačnu realnost.

No. it's going to take numerous a lot more hours than that. Yoga now is what type of neat clothing you use, $two hundred in addition yoga mat and so forth. we must get again to the start.

Report this page